BilaSamBolja

“Čega se ja ono navodno najviše plašim? Visine! Eh, kakva bi sad šala bilo otplesati valcer na rubu strmog krova i verati se kao senka Petra Pana po klimavim štanglama soliterskih balkona, samo... Samo kad bih znao da je to put do nje...”

‘…Da l’ bi i ti, k’o što sam to ja….?’
 

Osećam se nekako.. Prazno. Loše. Mada mnogo bolje nego u septembru. Mnogo.
A onda uzmem majicu prislonim uz lice, nasmejem se.
Zatim se rasplačem, ali Bože moj…

Osuđuju me. Kažu mi da ne radim to.
Kažu mi da mogu bolje.
I na tren me ubede u to.
I u pravu su, sigurno mogu bolje.. I tad pitam sebe zašto onda ovo radim?
Odgovor se pojavi sam.
Mogu bolje, ali to bolje nije on.
I to bolje, ako ikada nađem, nikada neće biti kao on. Ni približno.
Savršeno je nesavršen. Pogrešan na pravi način.
I zadovoljna sam.

‘Takav dođe samo jednom, ili ga zadržiš zauvek, ili ga izgubiš zauvek...’

Ja cuvam te, samo da bih te dala drugoj...
Znam da je tesko da menjas sve al' srce od tebe ne odustaje..
Kako joj samo zavidim, a pravim se da ne vidim da ti nisi moj, i odlazis njoj k'o pre..
 

Imam neku jebenu želju za osvetom. Ali ja zapravo nemam kome da se svetim. Ne mogu se svetim nekome ko je prema meni skroz okej, i nekome ko mi je sasuo istinu u lice.. Jeste, zabolelo je, ali tome istina i služi.
I jeste, htela sam prvo njega da ubijem tad, pa sebe, ali onda skontam, u pravu je.
NIje mi on kriv što sam ja u dubini duše još uvek klinka, tvrdoglava klinka, koja ne želi da prihvati nešto što DEFINITIVNO treba da prihvati.
I, evo danas, bolje sam. Bolje nego juče. I neću da kažem da sam u potpunosti dobro, jer nisam. Ali ne može preko noći da me prođe. (iako ja to želim.)

Pričala sam sa majkom malopre. I nisam mogla da verujem šta govorim. Nekako je zvučalo mnogo realnije.
Rekoh joj da je on ustvari jako iskren prema meni, a to što je mene to zabolelo, to je druga stvar, kao što već rekoh. Ali bar je iskren. I u pravu je. I uspeo je u onome u čemu ja nisam. Uspeo je da me trgne iz te neke priče.. Koju sam, rekla bih, ja sama sebi pričala.
I nekako, srećna sam. Srećna sam što shvatih na kraju. I drago mi je što nije prekasno. Možda i jeste, ne znam. Ali ta priča je gotova. I gotovo je sa tim. Neću više. Trudiću se. Obećavam.
 

Ponovo april. Ponovo ista stvar. Ponovo zbog iste osobe. Ponovo temperatura, i ponovo zbog plakanja.
A najgore je, cini mi se, sto nije drugi put..treci je. I ja evo, vec treci put, dozvoljavam sebi isto. JA SAM IDIOT.
Cini mi se, svake godine je sve lakse. Evo, recimo ove godine, isplacem se nocu, preko dana funkcionisem. Pre nisam funkcionisala danima. Sad kao kontrolisem se.
Sta kenjam? Koja kontrola bre?? Opet imam temperaturu od jebenog plakanja.
A najgore od svega, ne mogu da prekinem to...


Mrzim jebeni april.

Here we go again...

Tesim se da je samo pms. Ili samo period. Ali taj period traje.. pa.. hm.. recimo 3 meseca. Hah, pa to je od NG, cini mi se.
Ne desava se nista. Apsolutno nista. Nista sto bi me ispunilo, usrecilo.
I smejem se. Smejem se koliko mislim da se u zivotu nisam smejala. Danas su mi zamalo suze krenule od smeha. I stomak me je boleo. Ali trajalo je kratko. Nisam bila srecna. Nije to ono sto mi treba. Ne treba mi taj glasan smeh.. Taj koji dovede do suza, i do cudnih pogleda usmerenih ka meni. Treba mi onaj moj. Onaj najtisi. Smesak. Tad sam stvarno srecna. Tad kad zacutim, jer se vratim na ono sto je izmamilo taj moj osmeh.. Nedostaje mi taj.
Sve mi je postalo dosadno.
'Treba da uvedes neke novine.. Neke nove ljude..'
Nemam snage. Istrosila sam se na ove koji su oko mene. Stvarno nemam snage, i ne zelim.


Umesto da me ovo prolece razveseli, ono me ubije u pojam..
 

Eto, sad znas..
I bolje da sam cutala.
 







 

    *Ponekad zelim da sam samo lutka, koju si voleo dok nije pukla.. Kad slomis je, ne place.
 

Uvek sam ti ja ona koja nesto ceka.. Necu da lazem, i kazem da neke stvari nisam docekala.. Ali dokle ce to tako?
Zasto sam u 98% slucajeva, Ja na nekom cekanju?
Mozda bas dok ja tebe cekam, neko ceka mene.
Iskreno, ja bas i ne mislim tako, al' tako mi kazu.
A cesto ti koji mi tako nesto kazu, budu u pravu, samo iz razloga sto ja ne vidim nista sem tebe.

Al' 'ajde.  

'S tobom prezivecu, neka na tome ostane..'
 

Ne bih znala što je ljubav
da te ne poznam
U život si moj
ušao nepozvan.

Još uvijek ne znam
kako se dogodilo
Zateklo nas jutro
sasvim slučajno

I suza i smijeha,
znam bilo je svega
Al ti, ti si još tu

Ref.
Ti si moje mirno more
Ti si moj dobar dan
Moje jedro kad me slome
Put suncem obasjan

Tiho, tiho sanjaj
na rukama mojim luke i obale
Krugove u pijesku, nebo modro
Kule od soli za tebe


Ne bih znala što je sreća
da te ne poznam
Ako te nemam
nikog ne trebam.

I da sto put u životu
to se dogodi
Samo jedna ljubav
će ostati

I suza i smijeha,
znam bilo je svega
Al ti, ti si još tu !







*A obecao mi je...